Како је настала реч село

Реч село́ је иста и изговара се са истим нагласком на руском, бугарском, украјинском, белоруском, а потиче од древно-руске речи село, са значењем „насеобина, насеље, поље“, старословенски село „насељено место, насеља, стамбене куће и пољопривредне зграде; поље, земља. На српском, хрватском, словеначком и чешком реч је другачије наглашена а значење углавном исто – место где обитавају људи, где живи стока, где се складиште намирнице.
Пољска реч sioɫo и реч у истом језику siodɫo, па на чешком sídlо, доводе нас до речи „седло“, које има различита значења али јој је корен свакако у почетној речи село́. У вези са значењем речи село, узмимо пример руског и пољског (ленштина сам, имам посла, а и да не давим много), данас се село у смислу насеља каже на руском „деревня“, што значи првенствено пашњак (и, гле чуда, нема везе с дрветом већ са древно-индијском речју dū́rvā «врста проса», а о пореклу речи дрво ћемо други пут), а тек потом добија остала горе наведена значења. 
Пољска реч за оно што ми зовемо селом је wieś, потиче од латинског vicus, oдатле је настало и староенглеско wic, а све заједно потиче од санскритске речи viś. Па шта нас брига, питате се ви, код нас је село село, и шта сад ту wic, viś… Е па зато што одатле потиче завршетак презимена -вић! 
За овај пут доста…
Подаци преузети одавде
http://www.classes.ru/all-russian/russian-dictionary-Vasmer-term-3142.htm
http://www.conlanger.fora.pl/lingwistyka,5/pytania-o-etymologie-w-polskim,1819.html