Šparherd- šporet-štednjak- Smederevac

Autor Jasmina Böttcher-Djuric 

Reč šporet dolazi iz nemačkog i sastavljena je od reči sparen- štedeti i Herd – ognjište. Prvi put se ova vrsta peći pojavljuje 1731 a proizveo ga je francuski zidar Cuvilliés kada je pravio kuhinju za Amalienburg u Minhenu. Peć je bila zidana od cigle, sa plotnom od tuča, na kojoj su bili otvori za lonce, francuski kaserole, pa je prvobitno tako i nazvan Kasserollen Herd. Kasnije je dodata kombinacija plotne i rerne, i od tada se naziva špar- herd. Šparherd je masovno počeo da se pravi posle velikog požara u Hesenu 1772, kada je u gradovima zabranjeno da se u kućama loži i kuva na otvorenoj vatri. Tvorevina je proizašla iz potrebe da se naročito u gradovima smanji potrošnja drva, jer su za grejanje, kuvanje i pečenje hleba bili potrebni nekoliko izvora, koji su ne samo trošili gomilu drva, nego i u zimsko doba prouzrokovali probleme oko skladištenja drva, kao i veliku zagađenost vazduha dimom i pepelom koji se je iznosio iz kuće. Kao i ime i šporet se preko Austro -Ugarske proširio na Balkan.

Veliki sparherd

Prvi zidani šporeti su se pojavili u Vojvodini i Slavoniji u krejem 18. početkom 19. veka. U to vreme nastaju moderni i pokretni šporeti, tučani i obloženi šamotom, koji su bili tako teški, da su sastavljani na licu mesta. U gradovima nastaju na novim višespratnim kućama komini,na koji mogu dase priključe šporeti. U predelima pod turskom upravom se ova vrsta peći nije koristila, već tradicionalno ognjište, dok se hleb pekao van kuće u furuni. Tek sredinom 19. veka bogati Nemci i Česi koji se naseljavaju preko Dunava u Srbiju donose sa sobom i šparherd a austrougarski činovnici u Bosnu. Naročito u severnoj Srbiji i Šumadiji se ovaj izum veoma brzo prihvata.

banatski.jpg

Odomaćen reč “furuna” je pogrešan naziv za šporet, to zapravo je turski naziv za pečenjaru, pa su ove vrste peći koje su imale rernu (nemački Rohr) nazvane tako.

furuna

Krajem 19. i početkom 20. veka ubrzanom modernizacijom gradske sredine potreba za šporetima raste, pa se proizvodnja pojednostavljuje, šparherd se pravi od debelog pleha, jednostavan za prenošenje i upotrebu. Prva fabrika šporeta je osnovana 1923. God. u Smederevu. Uzor je nemački šporet pod nazivom Küchenhexe -kuhinjska veštica, mali tučani šporet na četiri nožice.

Küchenhexe

Licencu je dobio nemački AEG, koji je ubrzo usavršio kombinaciju šamota i emajla i Küchenhexe zamenio takozvanim „Smederevcem“, koji je potisao teške tučane šporete i plehane furune. Smederevo je 1928. počelo da izvozi ove šporete prvo u Nemačku, a kasnije i u druge zemlje. Fabrika šporeta je posle 1945 dobila ime „Milan Blagojević“ po narodnom heroju Milanu Blagojeviću- Špancu, a “Smederevac” je postao sinonim narodnog šporeta, koji je mogao svako da priušti.

Smederevo 1947 izrada u fabrici

Danas je Smederevac najpoznatiji srpski Brend, jer je 2004 dobio svetski priznatu povelju, da se šporeti na drva koji se prave po tom principu tako licenciraju kao „Smederevac“.

smederevac

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s