Archives

Sapletoh te gredom, al’ nije od drveta

U razgovoru s prijateljem pomenusmo reč gredom u značenju “usput”, “idući putem”. Meni istog trenutka pade na pamet arhaični (bar po mom poimanju) ruski izraz “на сон грядущий“, pred nastupajući, dolazeći san, pročačkam tu malo i saznam da se obično pominju “молитвы на сон грядущие”, dakle, molitve pred spavanje. To ima veze sa nekim dolaskom, približavanjem, hodanjem, nastupanjem, svašta nešto tu ima, a ja lenja, pa pokušam da smuvam Draganu da se ona ovim pozabavi, uradila bi to bolje i temeljnije od mene, a usput (gredom 🙂 ) malo traži ona, malo tražim ja, preplićemo se i dopunjujemo, i ovo će biti delo uzajamne inspiracije i pomoći.

Uglavnom, prvo što mi ona pomene je reč “uzgred”, koja svakako ima veze i sa ovim gredom, a i sinonim je već pominjanoj reči “usput”, ali – to nije sve! Ako pozovete u narednih pet minuta broj…. dobićete kao poklon dodatne senzacionalne podatke!

Dakle, ja sam prvo nabasala na ovo, u Vikipediji, razume se:

грясти

Etymology[edit]

From Old East Slavicгрѧсти(gręsti), from Proto-Slavic*gręsti(to go), from Proto-Indo-European*gʰrHdʰ-. Cognate with Latingradior, Sanskritगृध्यति(gṛdhyati, to endeavour to gain, to covet), Gothic𐌲𐍂𐌹𐌳(grid, step), Englishprogress, congress, ingress, grade.

Pronunciation[edit]

Pazite sad šta sve tu ima, od Proto-Slavic*gręsti, dođosmo i do kongresa, i do napretka, i do čina ili razreda, zavisi kako se gleda, a sve u smislu nekog pomicanja napred (za kongres mi baš nije jasno, ali valjda nam se na kongresu dešava napredak znanja, šire se vidici i tako to.

Dragana pomenu i ovo:

“…kod Daničića odnosno Vuka – … gredom Ruža pušku napunila, al u strahu nije potprašila, nar. pesma, to je od gresti koji je i starosrpski glagol”.

I dade mi i link za rusku vikipedijsku verziju, u kojoj se meni učini zanimljivo ovo:

Этимология

Происходит от праслав. grędti, от кот. в числе прочего произошли: ст.-слав.грѧсти (ἔρχομαι πορεύομαι; Cynp., Клоц.), русск. грясти, гряду, грянуть, укр. грянути, болг. греда́ «иду», сербохорв. гре́де̑м, грести, словенск. grédem; восходит к праиндоевр. *ghredh-, родственно лит.gridyti «идти, бродить» ирл.do-greinn «преследует», лат.gradior «шагаю», санскр.गृढ्यति (gṛdhyati) «быстро надвигаться». Использованы данные словаря М. Фасмера; см. Список литературы.

Opet nešto korača, nadolazi, ali meni posebno privuče pažnju reč “грянуть” – granuti, dakle, i Sunce kad grane, ono isto gre, ka’ ona karuca iz pisme, ‘stigospu 🙂

I da ne zaboravimo izvedeni oblik нагрянуть – nagrnuti. Eto, i to ima veze!

A čekajte sad, po ovim gredom koje nema veze s drvenom ili metalnom gredom malo pročeprkasmo, a nema li odista veze, i ako ima, koja je? Nešto po čemu može da se ide k’o preko mosta? Lupam, naravno, ponešto malo naučismo, a svaki doprinos je dobrodošao.

 

Veliko hvala koautorki Dragani.

 

poutre

This entry was posted on May 17, 2017. 3 Comments

Prepravljena stara beleška o španskoj kravi koja nije krava

U ovom blogu se bavim raznim jezičkim razmišljanjima, koja su izvesno zanimljiva jezikoljupcima, pa tako, na primer, a takvih članaka ima ili će ih biti i u ovom blogu, pravim paralelu između reči “paradajz”, “paradise”, “rajčica”, “pomidor”, što ne znači “zlatna jabuka”, kako mišljah i sama, već “jabuka ljubavi”, jer navodno paradajz ima afrodzijačka svojstva (hej, pa da, ne kažu li lepo naše komšije “biti narajcan”!!!!), ili se pak razmišlja o tome da li je medved “med jedajušči” ili “med vjedajušči” (to jest onaj koji zna gde je med). Mada, tu mi se nešto ne uklapa poljski, jer na poljskom se meda zove niedzwiedz, taj valjda ne zna da zna, ili kako? A meda nigde!

U svemu tome mi se vrteo po glavi nadasve simpatični vrancuski izraz koji glasi: “govoriti francuski kao španska krava”. Znala sam oduvek da to znači “loše govoriti francuski”, ali sam se pitala odakle izraz, a nisam proveravala.

Pa se tako od jutros mislim kakva je to sirota krava koja nije svaladala vrancusko mukanje, a i onako, uopšte, šta joj to treba u životu, da muče na vrancuskom umesto na rodnom španskom?

E sad, oni koji imaju neku ideju, neka je zapamte, pa kad za koji sekund pročitaju rešenje koje nađoh maločas na svemoćnom webu, neka svoje rešenje napišu u komentar, biće zabavno. Pogoditi mogu poznavaoci francuskog jezika i kulture, ali i druge sugestije mogu biti zanimljive.

A sada… tadaaaaaaaaaaaaaaaaaaammmmm… Evo rešenija:

The French expression parler le français comme une vache espagnole is a not very polite way of saying that someone barely speaks French – it’s full of mistakes, pronunciation is terrible, etc. You can, in theory, also use it with other languages, though probably Il parle l’espagnol comme une vache espagnole wouldn’t be the best way to criticize someone’s Spanish skills.

It is widely (though not universally) believed that the original expression was parler le français comme un Basque espagnol, and I suspect a sense of political correctness helped to turn “Basque” into “vache.” While obviously insulting to Basque people, the original expression did have the advantage of a certain logic. There are French-speaking Basques and Spanish-speaking Basques, and the latter would be more likely to make mistakes and have an accent, whereas cows – whatever their nationality – are not known to speak any human language. No matter how bad a person’s French might be, I find it hard to believe that all they can manage is meuh ! or ¡mu! (“moo” in French and Spanish, respectively 🙂 )

Example:
J’étudie le français depuis trois ans, mais je le parle toujours comme une vache espagnole !
I’ve been studying French for three years, but I still make tons of mistakes!

Sad znamo o čem se radi, to jest da krava nije krava.

Sad mi je nekako lakše.

vache

Od bosanskog živciranja do poljske utučenosti i nazad

Pošto svojevremeno nisam redovno pratila seriju “Lud, zbunjen, normalan”, činim to sad, uveče, pred spavanje, ili kad se probudim noću, pa ne mogu da zaspim, opet me Fazlinovići uspavaju. Jeste da mi se Nokia sad nešto uzjogunila, pa se puni samo preko laptopa, preko punjača neće, tako da mi preostaje da se zadovoljim sa dve epizode, ili da prenesem lap u spavaću sobu, ali nije to tema…

Mnogo reči iz sarajevskog slenga sam naučila, ili obnovila. Svi znamo da je kokuz dekintiran, a da je tokmak valjda nekakva budaletina, i osnovana je pretpostavka da su te reči turskog porekla. Postoje, međutim, dve reči koje su privukle moju pažnju, jedna mi nekako zgodno zvuči “srkletit'”, a druga, “handrit'” mi je poznata iz drugog jezika, iz naslova je jasno da se radi o poljskom. U Saraj’vu, čini mi se na osnovu konteksta u seriji, znače isto – nemoj mi ići na živce. Nemoj me handrit, nemoj me srkletit’, nekako mu na isto dođe.

Vratim se ja tridesetak godina unazad i ukucam u gugl poljski izraz: “Mam chandrę” (ni Poljaci uvek nisu načisto da li se piše sa h ili sa ch, pravilno je sa ch, ali se svakako čita h). Kako sam i mislila, to znači – u depri sam, utučen sam, imam splin, blabla… Etimologija daje slabe rezultate, na jednom mestu nađoh da je poreklo rusko, turski sam pokušala da pročačkam, nisam uspela, e sad, moguće je da je u ruski došlo iz turskog, ne znam, ponestane mi ideja kako da nađem vezu, pa uguglam ovu drugu reč, “srkletiti”. Kad ono imam šta da vidim, bar u Vukajliji –

Srklet

Stara bosanska riječ.
Nešto što vas muči u dubini duše, stiska, kida, reži.
A ne znate šta je pravi razlog.
Apsolutna praznina u vama, stanje kada ne razmišljate, nemate emocija, ravnodušni ste.
Zarobljene misli koje ne mislite, negativni osjećaji koje ne osjećate, ljubav koju ne poimate.

Pa zar nije to isto što i poljska “chandra”? I onda ispada, u stvari, da kad Sarajliju handriš il’ srkletiš, da ga zapravo bacaš u depru, splin, bedak, you name it. U jednom komentaru stoji i ovo: Srklet je takodjer i sinonim za rad na brzinu. Kad vam kazu “nemoj samo srkletit.” Misle da posao odradite polako. Valjda zato da nikog ne bi dodatno nervirali, handrili, srkletili, dodajem ja.

A ovaj srklet je turskog porekla, garant, samo ne umem ni njega da pročačkam, uglavnom, sve ti je to, dragi čitaoče ili draga čitateljko, povezano. I poljska chandra i Fazlinovićevsko nerviranje.

I tražila sam neku sliku na kojoj se Izet besan napreže sikćući  “Nemoj me srkletit!”

Nisam našla adekvatnu, pa nadjem ovu koja mi se mnogo dopadne, baš su mi slatki Fazlinovići.

I očigledno ih niko ne handri, nit’ srkleti. 🙂

nehandri

This entry was posted on October 11, 2016. 1 Comment

Pola dame, a ono kraljica…

Što bi rek’o glavni arhivator Đorđe Čvarkov: “Ne znam jesam li vam nekada to rekao, ali Živan, znate, on je *prigušenim šapatom* teeeeežak alkoholičar”.

E pa ja nikad nisam bila alkoholičar, ovo mi bio šlagvort. Ponekad bih umela da popijem čašicu ili dve žestokog pića, ili čašu vina, crnog, i veoma retko čašu piva. Vino sam pila pomalo i jedino u – Francuskoj, a gde bih drugde?

Međutim, dođem ja u prapostojbinu i ne sećam se kojim povodom kupim bocu Vranca, ovdašnjeg, sa Plantaža. Jaoooo, pa znaaaam!!!! To me navadila prijateljica još prošlog septembra u Igalu, i tad bih popila maksimum dve čaše za veče, ponekad. Ja Vranac, ona belo, svaka pred svojim elektronskim uređajem, pred spavanje.

Ovde, međutim, krenem da kupujem i pijem Vranac (bilo ovdašnji, bilo neki iz Srbije, ne sećam se koji baš) malko češće i odjednom skapiram da ja to mogu kao sok… Malo budem ošamućena, pijana tek u naznakama, ujutro malo boli glava, ali u principu, ništa strašno. A vino dobro za srce i cirkulaciju i za zdravlje uopšte, tako kažu, ko ume da se umeri. Ja ne umem, pa iz straha da pod stare dane ne postanem k’o Živan, izbegavam vino i da kupujem. Tako sam i cigare ostavila, jer je kod mene – il’ dve i po kutije, il’ ništa. Zato je već dugo – ništa.

I šta nas sad ona smara svojim potencijalnim alkoholizmom, pitate se vi. Pa evo, svi mi ovde kažu da ovaj jeftini flaširani Vranac i nije nešto jak, al’ zato domaće vino… Od priče o domaćem vinu stignemo, logično, do priče o DEMIDŽANI – naglašeno a je kratko, to je ovdašnja varijanta, dok u Niskoj Hercegovini kažu DEMIDŽOOOOONA. I sad ja sva važna kažem: “Pa daaaaaa, to je reč francuskoga porekla, demi- pola, ali zašto žana (Jeanne), šta, ta boca je kao pola neke Žane?”, jer sam evo punih 48 godina, koliko govorim francuski, bila apsolutno uverena da naziv boce glasi na francuskom “demi-jeanne”. Prijatelj mi kaže: “Ma ne, to sigurno potiče iz italijanskog…” tu priča krene drugim tokom, i ja se danas dosetim da se na italijanskom pola ne kaže demi, bar ne da ja znam, i konačno ukucam u gugl “demi-jeanne”. I otpadne mi vilica!!!!! Jer – uopšte se ne kaže “demi-jeanne” već “dame-jeanne”.

 

Giovanna

Beše, naime, nekada u 14. veku neka kraljica, tačnije Đovana I (evo je iznad), koja jeste bila proterana iz rodnog Napulja (izvini, prijatelju, al’ opet sama reč nema veze s Italijom), pa se sklonila u svoju grofoviju u Provansi (izvor Wikipedia, prevod i adaptacija by me) i tu se, normalno, zvala Jeanne. Počne neka gadna oluja i ona se skloni u skromni dvorac nekakvog staklara. Tu je prespavala, a ujutro izrazila želju da gleda pravljenje boca. Staklara uhvatila trema pa naduvao ogromnu bocu kojoj su se svi divili. On odluči da je pusti u proizvodnju i da je nazove “reine-Jeanne”, ali skromna kraljica mu predloži da se boca ipak nazove “dame-jeanne”. Veliku bocu je staklar zaštitio spletenim prućem.

I onda krenu varijante – na engleskom demi-john ili domi-john (Wikipedia se tu poziva na isti ovaj francuski izvor), a ispod ove fotografije

 

Domijohn

u engleskoj verziji piše: A Bulgarian demijohn (damadzhana)

Pa, braćo Bugari, mogli ste u porodilištu da mi doša’nete da je dama, a ne pola dame, kad sam već imala to zadovoljstvo da se rodim u vašem glavnom gradu.

Dama, nego šta, nikako pola dame, i to ni manje, ni više napuljska kraljica Đovana.

Dakle, kako god govorili, demidžana, demidžooooona, damadžana, sve je to bilo zbog oluje, duvanja stakla, treme i skromnosti.

A ne znam jesam li vam već rekla, vino izbegavam jer ne bih da se provedem k’o Živan koji je *prigušenim šapatom* teeeeeežak alkoholičar.

This entry was posted on June 15, 2016. 3 Comments

Salata od rajskog voća

Postoji nešto što mi je zagonetka već godinama,  a opet,  kao poznata lenština, nikad nisam temeljno istražila to pitanje. Radi se,  naime,  o paradajzu.

Ne,  neću govoriti o njegovom ukusu, niti o tome kakvih sve vrsta ima, iako obožavam i paradajz i sve njegove prerađevine. Hm… Njegove prerađevine ili prerađevine od njega? Jer ako kažem ovo prvo,  pomislim na buckasti,  rumeni paradajz kako se valjuška na izlazu iz supermarketa,  noseći u cegeru tetrapak Tomatina. Paradajz i njegova prerađevina. Nije to sad,  međutim,  tema, a ni meni gramatika nije jača strana.

Ono što me zanima je poreklo reči. Što se tiče naziva koji se koristi u mnogim jezicima,  tomato u raznim varijantama, on je došao od Inka, koji su ovo voće nazvali tomalt. Paradajz je u Evropu došao iz Perua, i  tu stvari počinju malo da se komplikuju.  Neki narodi su samo malo izmenili postojeći naziv,  ali ne svi.

tomate

Italijani zovu paradajz pomidoro. Zlatna jabuka. Pitam ja mog vernog prijatelja Gugla, a on mi kaže da su oblik i boja paradajza asocirali na – ljubav. Zbog srca svakako, ali očigledno i zbog jabuke, jer reč pomidoro je došla od izvesnog botaničara Pierandrea Matthioli (ostavljam ime u originalu, ako neko želi da gugla dalje), koji taj naziv pominje 1544. godine. Tada se, valjda, jabuka i na italijanskom još uvek zvala /pom/ kao i na francuskom. Ne znam italijanski, bar ne toliko. Uglavnom, taj čika je smatrao jabuku moćnim afrodizijakom, nazivajući je zlatnom jabukom, što dalje vodi do francuskog  pomme d’amour , dakle, ljubavna jabuka.  Naziv pomidor su u nekom trenutku maznuli Rusi, verovatno još i neki narodi, ali bitno je da se on koristi kao takav.

tomato3

E sad, u sroskom jeziku koristimo nemačku reč der Paradeiser (austrijski nemački). Što je mene podsetilo na englesku reč paradise. Raj? Pa da, naši susedi Hrvati koje sam uvek cenila za to što izbegavaju tuđice (nemam ništa protiv tuđica, ali čemu one, ako postoji slovenska reč), lepo kažu rajčica.  Znamo da je paradajz voće, pa sad možemo da se zapitamo šta je to u stvari Eva ponudila Adamu, i dal’ je to nešto raslo na drvetu, il’ na pritki nekoj. I sad, čovek bi očekivao da i Englezi, poput Austrijanaca, koriste svoju reč za raj da bi nazvali paradajz. E pa ne, oni ostavili sebi original – tomato!

tomato2

Sve u svemu, srcoliki afordizijak crvene boje bi trebalo da nas asocira na raj i na ljubav. A mi od te divote pravimo salatu i sok, kuvamo soseve razne, pravimo kečap i šta sve ne još. S ljubavlju i uživanjem, kao da smo u raju!

This entry was posted on February 20, 2015. 5 Comments

Како је настала реч село

Image
Реч село́ је иста и изговара се са истим нагласком на руском, бугарском, украјинском, белоруском, а потиче од древно-руске речи село, са значењем „насеобина, насеље, поље“, старословенски село „насељено место, насеља, стамбене куће и пољопривредне зграде; поље, земља. На српском, хрватском, словеначком и чешком реч је другачије наглашена а значење углавном исто – место где обитавају људи, где живи стока, где се складиште намирнице.
Пољска реч sioɫo и реч у истом језику siodɫo, па на чешком sídlо, доводе нас до речи „седло“, које има различита значења али јој је корен свакако у почетној речи село́. У вези са значењем речи село, узмимо пример руског и пољског (ленштина сам, имам посла, а и да не давим много), данас се село у смислу насеља каже на руском „деревня“, што значи првенствено пашњак (и, гле чуда, нема везе с дрветом већ са древно-индијском речју dū́rvā «врста проса», а о пореклу речи дрво ћемо други пут), а тек потом добија остала горе наведена значења. 
Пољска реч за оно што ми зовемо селом је wieś, потиче од латинског vicus, oдатле је настало и староенглеско wic, а све заједно потиче од санскритске речи viś. Па шта нас брига, питате се ви, код нас је село село, и шта сад ту wic, viś… Е па зато што одатле потиче завршетак презимена -вић! 
За овај пут доста…
Подаци преузети одавде
http://www.classes.ru/all-russian/russian-dictionary-Vasmer-term-3142.htm
http://www.conlanger.fora.pl/lingwistyka,5/pytania-o-etymologie-w-polskim,1819.html

This entry was posted on March 11, 2014. 3 Comments