Još ponešto o istini i tajni, a i o duhu iz boce

Kad sam objavila prethodni tekst, pročita ga jedna moja drugarica, pa me pita da li se tu uklapa i izreka “pustiti duha iz boce“. Proverim ja, ne uklapa se, pa ćemo o tome malo kasnije.

Pre toga, moram da kažem da sam prošli put zaboravila jednu izreku koja mnogo više odgovara onim mačkama i šilima nego onim lažima sa kratkim nogama. Na nju me je podsetila ista ta moja drugarica. Radi se o izreci “Zaklela se zemlja raju da se sve tajne doznaju”.

Tražim neko objašnjenje, ali nalazim samo primere, poput ovih:

Kažu da se ništa ne događa slučajno. Ima, kažu, ona poslovica koja kaže da se zaklela Zemlja raju da se sve tajne doznaju. Car Trojan nije mogao doveka da skriva kozje uši.

Kod nas, u demokratskoj državi ništa ne može biti tajnom pa je tako i s ovim ovlaš skrivanim planom našeg Predsjednika; po onoj narodnoj: zaklela se zemlja raju-da se sve tajne doznaju!

…ubrzo ce se saznati istina zaklela se zemlja raju da se sve tajne znaju…

Međutim, poruka je jasna. Ako uzmemo raj kao referencu ispravnosti, onda je ispravno da na Zemlji tajni ne sme biti, ja to tako shvatam, a da se Zemlja obavezala da to poštuje. Neće valjda paklu da se zaklinje!

Image

Dakle, i šilo je probilo vreću, i mačka se iskobeljala iz džaka, i Zemlja se zaklela raju, a i onaj nesrećnik što je morao u toj istoj zemlji rupu da iskopa i da joj ispriča o Trojanovim ušima nije uspeo u svom naumu, jer se i zakopano nekad otkopa.

trajan

A što se tiče duha puštenog iz boce, u bajci je taj duh uglavnom dobar, ako me pamćenje dobro služi. Ipak, izreka nema tu konotaciju dobrote, naprotiv.

let the genie out of the bottle  (mainly American)

to allow something bad to happen which cannot then be stopped

Usage notes: In old Arabian stories, a genie was a magic spirit that would do whatever the person who controlled it wanted.
Zapazićeš da se ovde otima kontroli nešto što je LOŠE. Kao u ovom primeru na francuskom:

Crise euro : le génie du défaut est sorti de la bouteille, il n’y rentrera plus…

Dakle, grčki duh difolta, iliti bankrota, neće se više vratiti u bocu pošto je iz nje izašao.

Uzgred budi rečeno, ako je tako u Grčkoj (a bilo je u Rusiji, u njihovoj beletristici sam prvi put i naišla na reč “difolt” u tom značenju), kakav li tek nas difolt eventualno čeka?

Čika Radoš Bajić, međutim, kako se meni čini, ovde upotrebljava ovaj izraz u smislu “uzburkati duhove” ili “uzburkati strasti”, ne znam šta ti misliš o tome:

Pogotovu zbog činjenice da se emituje na nacionalnoj televiziji, što pokazuje dostignuti nivo ljudskih sloboda, slobode izražavanja, demokratske svesti i globalne društvene i kulturne tekovine. Verujem da ćemo serijom “Ravna gora” mi kao narod definitivno pustiti duha iz boce.

Međutim, u jednom radu o rodnoj ravnopravnosti naiđoh na izraz: “pustiti duh mizoginije iz boce“. Znači, opet nešto loše.

Braća Rusi kažu ovako: Bыпустить джина из бутылки – Спровоцировать некую условную силу, которую не можешь контролировать. “Своими неразумными действиями положить начало неуправляемому и очень опасному процессу”. Dakle, opet se oslobađa neka sila koja se ne može kontrolisati, a proces koji zatim nastaje je isto tako nepodložan kontroli, a i veoma opasan.

Poljaci kažu isto doslovno “Wypuścić dżina z butelki“.

Italijani će reći: “Far uscire il genio dalla bottiglia” ili “Il genio è fuori dalla bottiglia”, Španci, na primer: “El genio de la guerra no debe salir de la botella”, uglavnom, oblik i značenje su svuda isti.

genie2

Sve to veoma podseća, a i na jednom mestu nađoh asocijaciju, na Pandorinu kutiju, ili ćup, samo što je tamo tih zala bilo nešto više, ali mi izgleda da što se značenja izraza tiče, nema razlike.

mgpandore2

Pa da rekapituliramo:  šilo, mačka, fitilj i ruže su otkrivene tajne (ne zaboravimo ni Trojanove uši), a duh pušten iz boce je neka sila koju ne možemo kontrolisati, a koja pokreće neki opasan proces. Kao i Pandora, radoznala jedna!

U svemu tome, kratke noge laži su sestra od tetke ovim prvima.  S ovim drugima nemaju veze.

Da ne bude zabune.

Advertisements
This entry was posted on February 18, 2014. 3 Comments

Od šila, preko mačke, do fitilja… a sve to ima kratke noge…

Razmišljam nešto jutros o poslovicama, pa mi padne na pamet jedna poljska poslovica koja mi se mnogo dopada jer kad se izgovara, prilično “šišti”, karakteristično poljski. To je “wyszło szydło z worka” – bukvalno, “šilo je izašlo iz vreće”.

Image

U potrazi za materijalom za ovu priču, prvo krenem od engleskog i naiđem na izraz   “the cat’s out of the bag”. Ovde je asocijacija jasna,  a to što se šilo pretvorilo u mačku, e, pa, snalažljive su te engleske mačke, iskobeljaju se one iz tih engleskih vreća, il’ su možda engleske vreće slabog kvaliteta, pa je engleskim mačkama lakše nego poljskim šilima.

Image

Tek, bilo da je u pitanju šilo ili mačka, jasno ti je da se radi o nekoj tajni koja nije trebalo da bude otkrivena.

Onda krenem da tražim ekvivalente u mom “rodnom” francuskom. Prvo na šta naletim je

“vendre la mèche” – “prodati fitilj”, što neki poistovećuju sa “éventer la mèche” – osloboditi fitilj (izvući ga na svež vazduh), pa kad se on oslobodi, mina eksplodira, to jest brižljivo čuvana tajna pukne i odjekne. E pa, nisu baš ista ova dva izraza. Naime, kad neko fitilj proda, kao u prvom slučaju, to znači da je znao gde je, pa pokazao drugima. Reći ćeš da je ipak isto. Slično jeste, da, ali prema nekim tumačenjima, ovaj drugi slučaj, kad se fitilj izvuče na vazduh, je upravo – slučajan. A to i jeste poenta priče kroz koju se zasad provlače šilo i mačka – da se tajna otkrije neočekivano.
eventer
U tom duhu, imamo, opet na francuskom, i priču o saksiji sa ružama. Ako bi žena imala ljubavnika, a on joj ostavljao prilikom kurtoaznih poseta ceduljicu, ceduljica bi se obično krila ispod saksije sa cvećem (ili čak unutar saksije, vidi sliku). I onda muž, tako, jednog dana, ničim izazvan i ništa ne sluteći, podigne ili pomeri saksiju, a onda se i oblik izraza malo pomeri, pa se ne kaže “otkriti cedulju”, već “otkriti saksiju sa ružama”  – “découvrir le pot aux roses”. Tad bi se nestašna ženica našla u neobranom grožđu (gle, još jedan izraz kojim bismo se mogli pozabaviti nekom sledećom prilikom), ali njena sudbina nas trenutno ne zanima.
Image
I dalje ploveći pučinom francuskih izraza, naiđem na još jedan: “lâcher le morceau” – ispustiti komad. U svojoj veličanstvenoj lenjosti nisam išla daleko u istraživanjima, već zamislila, na primer, Denisa Napast kako je nagurao u usta do dva, do tri kolačića (onih cookies iz porcelanske ili keramičke posude na vrhu kredenca), a još nije ljudski stigao da se spusti sa stolice na koju je morao da se popne da bi do ovog blaga dosegnuo, kad ono – eto mame! I Denis, uplašen i zbunjen, nije mogao sve te slasne kolačiće da sažvaće i proguta, već je bar jedan komad ispustio i eto – tajna je otkivena!
Image
Ovaj izraz u svom negativnom obliku “ne pas lâcher le morceau” , ima sasvim drugo značenje – “uporno se držati svog stava”. Za to sam na engleskom našla “to stick to ones guns”, pa i gotovo bukvalno “keep the bit between our teeth”. Eto, da je Denis uspeo da zadrži komad kolačića među zubima, ne bi ga mama uhvatila… Mada, ako nije bio sišao sa stolice, džaba mu…

I sve vreme razmišljam koji je naš ekvivalent za sve ove izraze, i osim one laži u koje su kratke noge mi ne pada ništa na pamet.

Pa se onda vratim braći Slovenima, a oni zapeli za šilo, pa to ti je…  I Rusi kažu “шила в мешке не утаишь” (šilo u vreći ne možeš sakriti). Onda napišem u gugl tu izreku i dodam “na srpskom”, pa stignem do – beloruskog “Шыла ў мяху (у торбе) не схаваеш” (značenje isto kao na ruskom, s tim što beloruski uz vreću, nudi i torbu). Zapazi ovde sličnost između reči meh (mjah), mešok i vreća, logično…

Ali, na tom istom mestu ide link ka sledećoj poslovici: “Ложь не живуща, вранью короткий век“. (Laž ne živi, izmišljotina je kratkog veka).

Image

I eto nas napokon kod reči “laž” i “kratko”. U Rusa je vek, u nas su noge, al’ suština je ista. Svaka tajna se na kraju otkrije, nijedna laž nije dugog veka.

Pa ti sad vidi dal’ ćeš u vreći, ili torbi da kriješ šilo, ili mačku, Il’ ćeš da sakrivaš ceduljice ispod saksija.

Ne vredi ti to ništa, ja da ti kažem, sve je to kratkog daha. Eto još jednog izraza za priču!

Setila sam se sad i cara Trajana i njegovih kozjih ušiju, al’ ta je priča baš poznata.

This entry was posted on February 15, 2014. 1 Comment

Voda i čaša vs slamka i kamila

Pitam se nešto već izvesno vreme. Zašto u mnogim jezicima izraz “kap koja je prepunila čašu” postoji baš u tom istom, ili vrlo sličnom obliku, a u engleskom čaša nije čaša, nego je kamila, a kap nije kap, nego je slamka? Jeste poruka ista, al’ forma je baš, baš skroz drugačija.

Jer, evo, kako napisaše ljudi na  forumu Wordreference:

holandski: de druppel die de emmer doet overlopen – kap koja je prepunila vedro

grčki: Η σταγόνα που ξεχείλισε το ποτήρι – kap koja je prepunila čašu

francuski: la goutte d’eau qui fait déborder le vase – kap koja je prepunila pehar, ili vazu, ili već neku sličnu posudu

ruski: последняя капля, переполнившая чашу – ovde valjda ne treba prevod, s tim što je na ruskom čaša pehar, a usput videh da “čaša”potiče iz praslovenskog jezika,  koji je bio tata svih slovenskih jezika, a nije staroslovenski, razlika je, između ostalog, i to što iz praslovenskog nema pisanih tragova

turski: bardağı taşıran son damla – poslednja kap koja je prelila čašu.

Za arapski (malo mi remete format arapska slova, zato ne kopiram) piše – bukvalno isto, e, sad, dal’ bukvalno isto kao na engleskom od koga se polazi, il’ bukvalno isto kao na ovim ostalima, ne bih znala kas’ti, jerbo arapski ne znam. Logično bi bilo da tu bude kamila, možda je sve čak odatle i krenulo.

Pa naravno da jeste! Evo šta kaže Wikipedia“The idiom the straw that broke the camel’s back is from an Arabic proverb about how a camel is loaded beyond its capacity to move or stand”.

Tu možeš da vidiš kako ta poslovica zvuči još u nekim jezicima. Poljaci su tu ubacili još i “gorycz”, to jest gorčinu, to je ona slavna Njegoševa čaša žuči, biće.

E sad, ja ne bih bila ja kad ne bih imala svoje objašnjenje: vode kamili nikad dosta, ima ona tog mesta za štek, pa je zato voda u njenom slučaju neadekvatna. Čaša, pak, nije baš prijemčiva za slamu, kako god je puniš, ona će da ide na neku svoju stranu, uglavnom na gore, pa nit’ će čašu da napuni, nit’ će imati smisla da se u tu čašu beskonačno sabija.

Šalu na stranu, jasno je da je kamila adekvatnija za arapski svet, ali šta je sad pa Englezima? Jer oni su, opet prema istom članku u Wikipediji, imali i konja i pero koje mu je slomilo kičmu, a Mark Tven je čak napravio kombinaciju sa perom i kamilom.

Možda ne vole vodu? Ili su iz pehara pili samo vino? A vina nikad dosta?

Ako imaš neko pametno ili duhovito objašnjenje, dedera nam reci! Jer ja ništa pametnije smislila nisam! U stvari evo, na slici je sve iskombinovano :o)

 

This entry was posted on February 9, 2014. 9 Comments