Voda i čaša vs slamka i kamila

Pitam se nešto već izvesno vreme. Zašto u mnogim jezicima izraz “kap koja je prepunila čašu” postoji baš u tom istom, ili vrlo sličnom obliku, a u engleskom čaša nije čaša, nego je kamila, a kap nije kap, nego je slamka? Jeste poruka ista, al’ forma je baš, baš skroz drugačija.

Jer, evo, kako napisaše ljudi na  forumu Wordreference:

holandski: de druppel die de emmer doet overlopen – kap koja je prepunila vedro

grčki: Η σταγόνα που ξεχείλισε το ποτήρι – kap koja je prepunila čašu

francuski: la goutte d’eau qui fait déborder le vase – kap koja je prepunila pehar, ili vazu, ili već neku sličnu posudu

ruski: последняя капля, переполнившая чашу – ovde valjda ne treba prevod, s tim što je na ruskom čaša pehar, a usput videh da “čaša”potiče iz praslovenskog jezika,  koji je bio tata svih slovenskih jezika, a nije staroslovenski, razlika je, između ostalog, i to što iz praslovenskog nema pisanih tragova

turski: bardağı taşıran son damla – poslednja kap koja je prelila čašu.

Za arapski (malo mi remete format arapska slova, zato ne kopiram) piše – bukvalno isto, e, sad, dal’ bukvalno isto kao na engleskom od koga se polazi, il’ bukvalno isto kao na ovim ostalima, ne bih znala kas’ti, jerbo arapski ne znam. Logično bi bilo da tu bude kamila, možda je sve čak odatle i krenulo.

Pa naravno da jeste! Evo šta kaže Wikipedia“The idiom the straw that broke the camel’s back is from an Arabic proverb about how a camel is loaded beyond its capacity to move or stand”.

Tu možeš da vidiš kako ta poslovica zvuči još u nekim jezicima. Poljaci su tu ubacili još i “gorycz”, to jest gorčinu, to je ona slavna Njegoševa čaša žuči, biće.

E sad, ja ne bih bila ja kad ne bih imala svoje objašnjenje: vode kamili nikad dosta, ima ona tog mesta za štek, pa je zato voda u njenom slučaju neadekvatna. Čaša, pak, nije baš prijemčiva za slamu, kako god je puniš, ona će da ide na neku svoju stranu, uglavnom na gore, pa nit’ će čašu da napuni, nit’ će imati smisla da se u tu čašu beskonačno sabija.

Šalu na stranu, jasno je da je kamila adekvatnija za arapski svet, ali šta je sad pa Englezima? Jer oni su, opet prema istom članku u Wikipediji, imali i konja i pero koje mu je slomilo kičmu, a Mark Tven je čak napravio kombinaciju sa perom i kamilom.

Možda ne vole vodu? Ili su iz pehara pili samo vino? A vina nikad dosta?

Ako imaš neko pametno ili duhovito objašnjenje, dedera nam reci! Jer ja ništa pametnije smislila nisam! U stvari evo, na slici je sve iskombinovano :o)

 

Advertisements

9 thoughts on “Voda i čaša vs slamka i kamila

  1. priceorecima says:

    beskompromisno је рекао…
    Cenim da su to kolonisti pokupili od Arapa, to za početak. A nekako je glupo da u pustinji postoji čaša prepuna vode, AkoMeRazumešŠtaHoćuDaKažem. Tamo su i voda, i čaša i kap misaone imenice. A kamile su, sa druge strane, tovarne mazge. Kod Evropljana konji i magarci, kod Arapa kamile. I onda mu ta slamka dođe taman ta kap koja prevrši meru.

    Što kod mene otvara novo pitanje. Šta je dara koja prevršava meru?
    11.44

  2. priceorecima says:

    Nepomicna је рекао…
    Ovo je super objašnjenje, ali pitanje “zašto Englezi”, opet ostaje nerešeno.

    Dara, ili tara, je posuda, tj pakovanje, rek’o meni moj sveznajući drug Dragan. A kad prevrši meru, to valjda znači da se prepunila. To je valjda malo narodskiji oblik ove kamile i slamke, odnosno vode i čaše.

    • Vlada says:

      “Dara (tara) prevršilka meru” ilustruje apsurd nesrazmere sporedne i glavne stvari. Kao kad hoćeš da kupiš pet miligrama parfema pa opdneseš da ti ih sipaju u balon od pet litara. Isti smisao ima i izraz “Skuplja dara nego maslo”. Ili kad hoćeš da impresioniraš pevaljku samo da bi je kresnuo jedno veče, pa otkupiš sve karte za njen koncert i budeš tako jedini u publici… Dakle nešto neisplativo u odnosu na uloženo.

      Ali taj izraz se prometnuo u nešto drugo: “Dara prevršiula meru” danas se doživljava u smislu da je nešto dotiglo vrhunac i da stoga nešto mora da se menja. Kao i u “Dogorelo do nokata”, verovatno zbog glagola “prevršiti”.

      Takvo pomeranje smisla imaš i u francuskom izrazu «avoir d’autres chats à fouetter» koji se danas razume kao “imati druga posla” a doslovce sasvim apsurdno “imati druge mačke za bičevanje”, kao da je reč o nekom sadisti kome je preče da bičuje mačke nego da uradi nešto drugo što se od njega očekuje. Problem je nastao iz zaborava izraza “chat à fouetter” koji je u davnoj prošlosti označavao remen biča, onaj kožni tanki remen kojim se udaralo po nekome. To značenje se izvlači iz druge sintagme: un fouet à neuf chats, dakle bič sa devet remena (u našem Srednjem veku to je bila TROSTRUKA kamdžija). Tako je u prvobitnom značenju «avoir d’autres chats à fouetter» značilo “imati druga stedstva za postizanje nekog cilja”, a iz nekog za sada meni nepoznatog razloga je promenilo značenje u “imati druga (preča) posla”. Možda zbog neukosti ili zbog nestajanja prvobitnog konteksta a opstanka izraza koji je onda morao naći novo značenje.

      Ima drugih mehanizama pormene značenja ili samog izraza. Takav je slučaj u izrazu “S koca i konopca” koji mnogi izgovaraju (i doživljavaju) kao “S koNca i konopca”, povezujući, valjda podsvesno zajedništvo (tankog) konca i (debljeg) konopca, a ne uviđajući da je u osnovnom značenju u pitannju KOLAC, gde je konsonant L vokalizovan (opšta pojava u svim jezicima kad je L u nenaglašenom ili slabom položaju), pa je genitiv od KOLAC – ko(l)ca. Dakle ljudi s koca i konopca su zapravo razbojnici dostojni jedino da budu nabijeni na kolac ili da budu obešeni (konopac).

      Isto tako Smejati se kao luda nasta izvorno je glasio kao LUDI Nasta. Reč je o stvarnom čoveku iz Beograda s kraja XIX veka koji je bio gradska luda, neki siromah “s posebnim potrebama”, a po imenu Nastasije, skraćeno Nasta, čest “ženski” završetak muških imena (baš kao i moje: Vladimir – Vlada, bar kod ekavaca, u Sarajevu sam, naravno, Vlado), a s kojim su majke poredile svoju nestašnu decu. Kad se zaboravilo da je Nasta stvarni lik, to ime se počelo doživljavati kao zajedniča imenica za sve ljude čudnog, neuobičajenog ponašanja, i da se shodno tome piše malim slovom.

  3. priceorecima says:

    beskompromisno је рекао…
    Za početak da ispravim lapsus. Nisu kolonisti, nego kolonijalisti. A tu je i odgovor na pitanje “zašto Englezi?”. Jezik je živa stvar, konstantno se menja, usvajaju se izrazi…

  4. priceorecima says:

    Olga је рекао…
    Ako smem skromno da dodam svoje prisecanje na ono shto je davno govorio moj dobri profa srpskog, objashnjavajuci nam narodne izreke i poslovice: dara nije posuda, nego prljavshtina, poput pleve kada se radi o zitu, ili zemlje kada se, na primer, radi o krompiru, ili ono zbog chega su nekad zene prosejavale brashno (a ja sad ne mogu da se setim kako se to shto su prosejavanjem htele da odstrane zove, je l’ te). Bilo kako bilo, izraz ”Prevrshila dara meru” znachi, po rechima mog pokojnog profe, da vam je neko sipao vishe pleve nego zita, da ima vishe zemlje na krompiru nego samih krompira, i sl. Kada je rech o kamilama i slamkama, saglasna sam da su kamile, kao i danas, sluzile za prenos tereta, pa zamishljam jadnu kamilu natovarenu do maksimuma, koja mirno stoji sve dok joj neko na vrh tereta ne stavi jednu jedinu laganu slamku, pa se kamila prevrne na stranu i vishe ne moze da ustane.

  5. priceorecima says:

    Nepomicna је рекао…
    Olgo, to sam ja očigledno pogrešno shvatila mog druga, jer mi je on govorio da je to isto što i “tare” na francuskom ili engleskom, na francuskom može da znači mnogo toga, a između ostalog fizičku manu, štetu, bolest, ali i smanjenje vrednosti robe usled smanjenja količine ili oštećenja,što se uklapa u ovo tvoje tumačenje (izraz, kako znamo, postoji i u obliku – skuplja dara nego mera). Na jednom mestu sam čak našla značenja “teg” i “težina ambalaže”.

    Uglavnom, hvala ti na ovom pojašnjenju, čovek se uči dok je živ :o)

  6. Vlada says:

    I jeste tvoj drug u pravu, tara (dara) je težina posude u kojoj se prodaje nešto, a koja težina se odbija. Ako hoćeš da kupiš kilo sira u kutiji koja je teška 200 grama, prodavac će prvo da izmeri kutiju (tara), pa onda da u nju sipa sir dok ne dostigne 1.200 grama. Više zemlje nego krompira moglo bi se označiti sa “tara” jedino ako bi prodavac od izmerene težine krompira odbio težinu zemlje na njemu. Tara (dara) je strogo trgovački termin i nije mogao nastati kao narodni izraz pre nego što se pojavila trgovina s pravilima merenja, dakle, kod nas, dosta kasno. Taj izraz jeste preuzet iz francuskog jezika, kao i mnogi drugi u oblasti mera, pa zato moja i starije generacije kažu i pišu “santimetar” (preuzet iz francuskog), a novije “centimetar” koji se oslanja na najverovatnije nemački (koji jedini od zapadnih jezika ima glas “c”).

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s